Вече поезије Борислава Радовића, друга епизода

У билиотеци Борислав Радовић 8. марта 2024. обележили смо 89 година од рођења Бориславa Радовићa. Имали смо изузетну част да вам представимо дивне госте. Били су ту књижевник Енес Халиловић, Урош Ристановић књижевник и асистент на Инситуту за Славистику Универзитета у Бечу и Кристина Рајић, гимназијски професор и песникиња. Госте је поздравио Владан Николић, начелник оделења библиотека „Лаза Костић” Чукарица, „Миодраг Булатовић” Раковица, „Јован дучић” Барајево. Модератор је била Христина Радовић Андрић, ћерка Борислава Радовића. Са гостима су разговарали млади песници Ана Стевановић и Коста Косовац. Поезију Борислава Радовића је читала Виолета Младеновић, библиотека Борислав Радовић, Умка.

Маина 2

Марјан Чакаревић
Свет што нам припасти неће

ХРОНОЛОГИЈА

1935.

Рођен је 10. марта 1935. године у родитељском дому у Београду у улици Стојана Новаковића 2.

Крштен у храму Св. Апостола Марка 1. Априла 1935.

Отац Живорад, рођен 5. Јануара 1906. У Ђурђевцу код Мионице од оца Тихомира и мајке Станице, земљорадника.

Завршио Философски факултет и био професор Универзитета у Сомбору и Београду.

Мајка Јелица, рођена 1.децембра 1911. У Пироту од Оца Николе Николића, мајора краљевске војске и мајке Христине Николић рођене Пејовић, чији је отац био тутор краља Петра Првог у периоду основне школе.

Јелица завршила Философски факултет (психологију) 1935. била је чиновник Министарства иностраних послова да би пензију дочекала као директор Прве женске гимназије. Као врсан психолог, основала прво Саветовалиште у Београду.

Дела

Збирке песамa

  • Поетичности, Београд 1956.
  • Остале поетичности, Београд 1959.
  • Маина, Нови Сад 1964.
  • Братство по несаници, Београд 1967.
  • Описи, гесла, Београд 1970.
  • Изабране песме, Београд 1979.
  • Песме 1971-1982, Београд 1983.
  • Изабране песме 1954-1984, Београд 1985.
  • Тридесет изабраних песама, Београд 1985.
  • Песме 1971-1991, Бања Лука 1991.
  • Песме, Београд 1994.
  • Песме, Београд 2002.
  • Четрдесет две изабране песме, Београд 2007.

Есеји

  • Рвање с анђелом и други записи, Београд 1996.
  • О песницима и о поезији, Бања Лука 2001.
  • Неке ствари, Београд 2001.
  • Читајући Вергилија, Бања Лука 2004.
  • Још о песницима и о поезији, Београд 2007.

Преводи

  • Морекази, Сен-Џона Перса, 1963.
  • Изабране песме Пола Елијара, 1971.
  • Париски сплин, Шарла Бодлера, 1975.
  • Луј Ламбер, Онореа де Балзака, 1999.
Награде и признања
1957.
Бранкова награда, за књигу песама Поетичности, 1957.
1963.
Октобарска награда, за препев књиге Морекази Сен-Џона Перса
1967.
Нолитова награда, за књигу песама Братство по несаници
1983.
Награда „Бранко Миљковић”, за књигу Песме 1971–1972
1984.
Награда Жељезаре Сисак
1994.
Награда „Круна деспота Стефана Лазаревића”
1995.
Награда „Круна деспота Стефана Лазаревића”
1999.
Награда „Милош Н. Ђурић”, за превод књиге Луј Ламбер Онореа де Балзака
2002.
Награда „Ђорђе Јовановић”, за књигу есеја О Песницима и поезији

МЕД И МЛЕКО

Да нам је знати, теби и мени,

чија је оно кућа у шуми,

навраћали бисмо пред њен праг,

трагајући за дупљом где се скупља мед,

за вименом из којег се пушта млеко;

ноћивали бисмо у њој чело уз чело:

„близнаке језгре у коштици“.

 

Да нам је сести, теби и мени,

с вечера за сто у оној кући,

ослушкивали бисмо време како гребе

и цијучући подрумом тумара,

док између тебе и мене –

као међ непцем и језиком –

млеко и мед на трпези

уливају присност у земљане посуде,

уводе сјај бића у разговор очију.

Онај сам који није постојао, који је цвокотао и писао... Пише: Енес Халиловић
Са снимања филма Једини излаз 1958.
Штука од 13,5 кг, Мртва Тиса 2003.

Пријатељи, колеге, сарадници

Борислав Радовић припада групи изузетно значајнијих српских песника двадесетог века. Уз Јована Христића и Ивана В. Лалића, Радовић је најзначајнији песник културе код нас. Познат као језички перфекционист и истраживач стилских средстава, Радовић је ретко и нерадо објављивао своје танке збирке песама. У почетку схваћен као представник неосимболистичког стила, после десет година паузе појавио се са сасвим другачијим песама. Песме писане после 1971. представљају једну књигу коју је аутор до краја деведесетих полако допуњавао. Ове песме се одликују правилном синтаксом, одсуством песничких украса и шкртошћу у изразу која никада не прелази у херметизам. У позадини сваке од тих песама налази се животно или литерарно искуство, које је дубоко промишљено и дато у јасно уобличеним стиховима. Радовић се клони апстракција тако да свака конкретна слика остаје то што је и управо таква плени читаоца. Последњих година свог живота, своје несвакидашње искуство писања, превођења и читања поезије поделио је са читаоцима у виду неколико есејистичких књига.
Енес халиловић
Борислав Радовић је био велика фигура на осиротелој књижевној сцени Србије. Моћно се објавио као песник високог артизма и есејиста који може да расправља и о најсложенијим питањима песничке уметности. Увек одмерен и достојанствен, он је био и господин који показује шта је духовна супремација. Преводећи са француског, он је и ту демонстрирао своје високо умеће, које је највише користио за свој песнички рад. Његова строгост према самом себи је била и остаје без премца.
radivoje mikić
У своме делу он је спојио прецизан песнички поступак, звук и смисао поетског текста са певањем о најбитнијим песничким питањима. Један од наших најдоследнијих песника који је верно служио поезији мерећи сваку реч и објављујући песме само онда када је то било нужно. Истовремено, Борислав Радовић био је врстан преводилац и исто тако врстан есејиста. Са Бориславом Радовићем завршава се класично раздобље српске поезије 20. века.
aleksandar jovanović

НА УМЦИ ОТВОРЕН ОГРАНАК БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Од 12. јула библиотека „Борислав Радовић“ у Умци почела је са радом. Тиме је библиотека, после 18 година, обновила свој рад у Умци. Библиотека носи име српског песника Борислава Радовића, једног од најзначајних наших песника двадесетог века, који је велики део свог живота провео у својој кући на Умци. Поред песништва остао је познат као изузетан преводилац и есејиста. Био је добитник најзначајнијих песничких награда код нас.
Библиотека тренутно поседује фонд око 10.000 књига, фонд чине дечја литература, лектире, историјски наслови, стручна научна литература, научна фантстика, популарна психологија, књижевни класици…
Библиотека „Борислав Радовић“ се налази у улуци Илије Бабића 11 и са корисницима ће радити понедељком и уторком од 12 до 19 часова, односно средом, четвртком и петком од 8 до 15 часова.